Veliko, komunističko „M“ na kome se uporno inzistira staro je tek nešto više od tri decenije. A bošnjačko je staro jedan milenij, i muslimansko u njemu više od 500 godina. Šta je onda od ovog dvoga hibridno?
Srž bošnjačkog prokletstva je u neukosti, u konstantnoj tendenciji stranih i domaćih okupatora (kroz stoljeća) i doskorašnjih tirana – da obezglave bošnjački narod, da mu ne dadnu pravo na pamet. I budući tirani žele isto, jer je samo sa neukim narodom moguće vladati. Kada bi narod kroz nauku omudro, pa i opismenio se, pa i prihvatio Evropu za svoju postojbinu – mogao bi svoju sudbinu uzeti u svoje ruke. A tada bi Bosna zauvijek bila operisana od tirana, diktatora, jednoumlja, od zle kobi.
Demokratija jeste diktatura zakona, ali nikad diktatura jednoga, dva ili tri bolesnika, i moralnog šljama koji se kao svita svija oko tih civilizacijskih degenerika. Ali -mi imamo pametnih ljudi, zašto ne progovore?, ili -ako već govore, zašto nas ne vode oni, a ne oni drugi?
Dogodi se da se na televiziji počesto pojavi jedan iskompleksirani Pendo koji, ko biva, predstavlja jedan narod. Pendo ne samo da je neuk, već ne poznaje elementarne momente iz povijesti vlastitog naroda i države kojoj pripada. Pendo govori nasumice, hlupa gluposti, da je samo novine čitao više bi znao… On namrgodi lice, kao da će reći nešto mudro, a onda hlupi. I šta? Nikom ništa.
Vrlo malo građana zna za njegovu glupost i neukost. Ali šta oni mogu da promijene? Ne mogu ništa. Jer mudri Pendo ima ono što oni nemaju. Pendo je skužio profatibilnost današnjice: treba mrziti na bilo koji način. Kada mrziš sva su ti vrata otvorena. A kada su ti sva vrata otvorena, „u ime naroda“, onda i sam povjeruješ u svoju učenost.
A ako se neko Pendoliniju suprostavi, pameću, argumentima, činjenicama, on će uptrijebiti i mač i oganj da ga zaustavi, jer svoju duhovnu pendavost (više) neće i ne može da prizna ni po koju cjelinu. On koji je jednom osjetio kako i pendavost može biti krunisana -narkoman je i zarobljenik vlastitih kompleksa.
Tako se rađa tiranin, a pametan i duhovno zdrav čovjek nema tu šizofreničarsku snagu da istraje u borbi s psihopatološkom osobom, odnosno stvarnošću. Tu leže korijeni paraliziranosti bošnjačke pameti. Jer primjerice pojave se na televiziji Pendolini, u ime svog naroda, i njegov kolega Šico u ime svog. Obojica tvrde isto: „Ne dolazi u obzir da nas guraju u neku novu hibridnu bošnjačku (bosansku) naciju“.
Onome ko znade nešto više biće žestoka muka od izrečene (bez)misli. Pogotovo Pendolini, koji govori u ime Muslimana, nema pojma da je veliko, komunističko, licemjerno „M“ staro tek nešto više od tri decenije, da je Bošnjacima muslimanima nametnuto da bi bili ljudi bez domovine, a da je ono bošnjačko staro jedan milenij, i muslimansko u njemu više od 500 godina.
Ali Pendolini ne želi da mu narod ima milenijsku povijest, već tek tridesetogodišnju, kao kakav neiživljeni adolescent, za koga je i normalno da ga poklapaju sva zla. Ali, Pendolini ne da ne želi, već on -ne zna. On je neuki hudnik koji je jedino skopčao mržnju kao svoj profitabilni credo. Uistinu, njemu u ovom vremenu više ništa i ne treba.
I onaj drugi, njegov kolega, mogao bi nešto više znati o povijesti franjevaca, o Bosni Srebrenoj, etc. I njemu, izgleda više ništa i ne treba. A treba li nama? Mi smo osuđeni na njihovu neukost koja putem okupiranih medija truje neuk narod. Krug je zatvoren i začaran. Ako bi se pojavio neko da to objasni, bio bi proglašen narodnim i državnim neprijateljem. Iza tog Nekog ne stoji niko, a iza neukosti svako. Neuki um je sličan životinjskom, i očas se pali na varnicu mržnje.
Proces prosvjećivanja je dugotrajan, a u zemlji Bosni vremena je oduvijek za sve bilo malo. Bosna je stihija i samo se vlastitom pameću njeno proklestvo može zaustaviti. Ali tek kad se ta pamet vrati hiljadu godina unatrag i svoju vremensku olovnost prizove za svjedoka. Samo tad, i samo tako.
Do tada, ovo je odgonetljiv ali začaran krug.
Fatmir Alispahić
Front slobode, 7. maj 1993