Seksualno iživljavanje stranaca nad ženama u BiH paradigma je moralne nakaznosti onih koji bi da nas uče civilizaciji.
Dosad je u pet navrata za govornicom federalnog Parlamenta traženo od Wolfganga Petritscha da se ispitaju indicije o seksualnom zlostavljanju bh. žena zaposlenih u međunarodnim organizacijama. Prvi put u oktobru 2000, nakon što je procurilo u javnost da šef administracije u Evropskoj komisiji Michael Bercand voajerski maltretira bosanske službenice. Petritsch se oglušio na zahtjeve da se formira neovisna komisija koja bi ispitala ove navode.
Nikada se neće utvrditi razmjere seksualnog iskorištavanja bh. žena od stranih poslodavaca. Strah od siromaštva mnoge je žene nagonio na poniženje da se ne opiru pirgavim evropskim prstima. Okupatorska moć inspirisala je mnoge strance da umisle da im u ovoj zemlji pripada sve što im se prohtije. Naša traumatizirana i zagubljena stvarnost ih je uvjerila u to; oni uistinu mogu sve: red naše kuće za njih ne postoji, Policija im ne smije ništa, svoje bijele lađe mogu parkirati gdje hoće, mogu divljati na cestama, mogu se šepuriti kao vlasnici naših psećih života… Jer oni imaju i političku i finansijsku moć. Mi nemamo ništa. Dostojanstvo smo odveć provarili u praznom i krvavom stomaku.
No, to ne znači da se nije mogla pokrenuti istraga koja bi imala značenje zaštite digniteta bh. žene. Petritsch, Miller ili neko drugi čak je mogao ubrati političke poene.
Mogla se napraviti medijska predstava koja, po običaju, ne bi ništa promijenila. Male smo hrane, satisfakcija bi nam bila dovoljna.Nije se dogodilo ništa. Multikulturno šute deseci domaćih organizacija za ljudska prava i civilno društvo. Šute i plaćenićki mediji. Šute patriotski ugursuzi! I pamet i moral su prodali stranim dreserima. Njihovo nije da laju dok im se ne naredi. Novi McKenzy je odlučio da treba ignorirati tlačenje bh. žene. Zašto? Zato, burazeru, što na našem nacionalnom poniženju počiva mehanizam uništenja Bošnjaka, kao temeljnog uvjeta za uništenje BiH. Poniženi i osramoćeni, Bošnjaci ne mogu smoći spoznaju da se treba organizirano suprotstaviti međunarodnom teroru nad multietničkim bićem Bosne. Sistemsko produbljavanje bošnjačke traume sofisticiran je posao. Pogledajmo šta je od nas za nekoliko godina napravljeno: stidimo se sebe, mrzimo sebe, uništavamo sebe, bježimo od sebe… Potajno čeznemo da budemo neko drugi. …
Seksualno zlostavljanje bh. žena samo je kotačić u toj kafileriji koja nas pretvara u džubrivo za ishranu krmadi.
Zlo se ne može dozirati. Zlo je virus. Uvijek sustiže onoga ko s njime trguje. Najbolje je drugom jamu ne kopati. Eto, ovih je dana pukla tajna da su se međunarodni zvaničnici seksualno iživljavali nad otetim ženama u robovlasničkim bh. bordelima. I da su čak neki sudjelovali u trgovini tom ljudskom tugom i nesrećom. Jedan je, kažu, sebi kupio ženu. Osoba koja je iz moralnih pobuda provalila ogavnu tajnu, policajka Kathryn Bolkovac, otpuštena je. Nije dobila frekvenciju za dalji rad u okupiranoj, zlostavljanoj i poniženoj BiH!
Seksualno iživljavanje stranaca nad ženskim robljem u BiH, bilo da je riječ o doslovnom ili simboličkom statusu žene, paradigma je moralne nakaznosti onih koji bi da nas uče civilizaciji. Ovo je još jedno dno zbog kojeg nakaradna međunarodna misija u BiH nema nikakvog smisla. Ili će se prilagoditi poštivanju plemenitog bića Bosne, ili će se suočiti s otporom!
I do nas je… Krivi smo mi što im nikada nismo rekli – da je Bosna jedna kuća, abdestom zastrta, naša kuća, u kojoj je Žena mihrab i duša naših života.
Broj 440, 25. VI – 2. VII 2001.