Gdje bi mi bio kraj
Da se ne zovem Munever
Pa da kao kolega Mišo
Ravnopravno
Svinjokolj pravim i slave slavim
Ovako, nikog ne mogu pozvat na
Čvarke iz moga kraja
Nikom
Ne mogu dati šarena jaja
Nemam ni bakine kolače
A ni stričeviče koljače
Ja šutim o svemu svome
Dosta mi je jedan feler
Dosta mi je što sam Munever
Još bih trebo prtit amidže i daidže
Nene, tespihe i baklave
Pa da me stave među mrave
Ljudi žive bez ruke i noge
Bez oka, prsta ili krsta
Pa opet žive
Tako ću i ja, kao Munever
Hamalski nosit ovaj dever
Ako sam ja živa kuga
Ne moraju mi djeca biti šuga
Da im se svako svugdje ruga
Košto mene svako dere
Kad mi kaže
Merhaba Munevere
Šćeri sam svoje za život spremio
Imena sam im ljudska namijenio
Pa da se i mi po plaži dozivamo:
Saša, Staša, Sanja, Vanja
…Baš kao u kolege Miše
U čijoj glavi niko ne zvoni: Tiše, tiše
A ako bude kakve sreće
Pa mi se šćeri udaju u veće
U familiju će nam ući krmad
Pa ćemo s prijateljima svinje da koljemo,
Kobasice da pravimo, slave da slavimo
Da šaramo jaja, od 29. novembra do 1. maja
Oko nas će trčkarati naša krv
Zajednička
Unučad svilena
Mile i Milena
Tek tada, pred kraj priče
Prošetat ćemo kolega Mišo i ja
On će pričat o unuku Jovanu
A ja o unuku Milanu
Ova bi pjesma mogla ovako da se sroči
Kad se ne bi događala Prijedoru ili Foči
(Objavljeno na fb.)